Објављено Категорије Актуелности

Награда за најбољег глумца Борису Шавији за улогу Недељка у представи Југославија, моја дежела / моја отаџбина

dodjelom_nagrada_zavrsen_xxiv_teatar_fest_petar_kocic_2022_1

XXIV ТЕАТАР ФЕСТ „ПЕТАР КОЧИЋ“ 2022.

Бања Лука, 10. 6. 2022.

Извјештај стручног жирија

Стручни жири у саставу Јасна Диклић, глумица (предсједница жирија), Милица Краљ, редитељка и Ђурђа Тешић, редитељка, у периоду од 4. до 11. јуна 2022. године одгледао је 6 представа и донио сљедеће одлуке:

  • да Награду за најбољу представу у цјелини додијели представи Петријин венац, у продукцији позоришта Атеље 212, по тексту Драгослава Михајловића, у режији Бобана Скерлића.

Представа која говори о судбини жене у патријархалном друштву у сваком сегменту (колективна глумачка игра, сценографско и костимографско рјешење у складној режији и аутентичној драматизацији) показала је високи умјетнички ниво остваривши снажно емотивно дејство.

  • да Награду за најбољу режију додијели Ани Вукотић, за режију представе Шћери моја, у продукцији Црногорског народног позоришта, ауторке Маје Тодоровић.

У представи која се бави положајем  жене у друштву и односа према женском идентитету, редитељка Ана Вукотић показала је вјештину у компоновању сложених театарских елемената савременог текста, једноставне, а дубоке глумачке игре и сликовитог визуелног позоришног језика.

  •  да Награду за најбољу глумицу додијели равноправно Марти Бјелици, Јовани Гавриловић и Милици Михајловић за улогу Петрије у представи Петријин венац у продукцији позоришта Атеље 212, по тексту Драгослава Михајловића, у режији Бобана Скерлића.

Награда се додјељује због изузетне појединачне, а суштински заједничке креације лика Петрије у различитим животним периодима .

  •  да Награду за најбољег глумца додијели Борису Шавији за улогу Недељка у представи Југославија, моја дежела / моја отаџбина, у продукцији Гледалишча Копер, Позоришта Приједор и Фондације Фридрих Еберт, аутора Горана Војновића, у режији Марка Мисираче.

У представи која поставља болно актуелна питања, снажно, надахнуто и бескомпромисно Борис Шавија је креирао лик Недељка.

  • да Награду за сценски покрет додијели Соњи Вукићевић за представу Шћери моја у продукцији Црногорског народног позоришта, ауторке Маје Тодоровић, у режији Ане Вукотић.

Надахнут, маштовит, промишљен сценски покрет допринио је високом умјетничком домету представе.

  • да додијели Посебну награду за глумачку партнерску игру Милени Зупанчич и Миодрагу Микију Крстовићу за представу Цемент Београд, у продукцији Београдског драмског позоришта, аутора Милана Рамшака Марковића, у режији Себастијана Хорвата.

У специфичном сценском језику представе, партнерска глумачка игра Милене Зупанчич и Миодрага Микија Крстовића, ослоњена на документаристичка глумачка средства, оставља снажан утисак  и подстиче на размишљање о теми старости, усамљености, пролазности, али и снази заједништва.

 Све награде су додијељене једногласно.

 

„Корак у храброст“ за Мирка Влаховића

Жири РТРС-а у саставу: Јелена Којовић Тепић, Татјана Бурсаћ и Ернест Завила једногласно је одлучио да награду „Корак у храброст“ на Театар фесту „Петар Кочић“ 2022. године додијели Мирку Влаховићу за улогу књаза Николе у представи Шћери моја Црногорског народног позоришта. У времену кад се женама поново доводи у питање елементарно право на одлучивање о властитом тијелу, кад жене говоре наглас, али их претежно слушају само друге жене, један изванредни глумац, из земље коју обично доживљавамо као врло патријархалну, доноси нам улогу оца женског дјетета који је спреман да погази све што његов наслијеђени хабитус јесте и мора да буде и покаже како се воли. Маестралном игром, Влаховић нам је одржао позоришни час о томе шта отац, мушкарац треба да буде и јуче и данас и увијек. Нисмо се лако одлучили коме од ауторског тима додијелити награду. Ауторка текста Маја Тодоровић, редитељка Ана Вукотић и Вања Јовићевић, која маестрално тумачи главну женску улогу кнегиње Зорке, учиниле су ову представу незаборавном, али је, ипак, Мирко Влаховић тај који је начинио навјећи корак у храброст, корак из историјског контекста и ратничког насљеђа у чисту љубав у којој јесмо и треба да будемо сви исти.